Česta pitanja

Dermatološki pregled je potreban kada promena na koži traje, ponavlja se, širi se, izaziva svrab, bol ili druge tegobe, kao i kada terapija koju ste samostalno koristili ne daje rezultat. Pregled je važan i kod promena koje menjaju izgled, boju ili veličinu, kao i kod problema sa kosom, noktima i sluzokožama.

Raniji pregled često omogućava jednostavniju dijagnostiku i pravovremeno lečenje.

Kod velikog broja dermatoloških oboljenja klinički izgled promena daje veoma važne informacije, ali nije uvek dovoljan za konačnu dijagnozu.

Dermatolog tokom pregleda uzima u obzir izgled i raspored promena, trajanje tegoba, prethodnu terapiju i druge podatke. Kada je potrebno, dijagnostika se dopunjuje dermoskopijom, mikrobiološkim ili mikološkim pregledom, laboratorijskim analizama, biopsijom ili drugim metodama.

Fotografija može dati određene informacije o izgledu promena, ali ne može uvek zameniti dermatološki pregled. Na fotografiji se često ne mogu proceniti tekstura, dubina i raspored promena, niti se mogu dobiti podaci koji se dobijaju razgovorom i pregledom kože.

Zbog toga se kod većine dermatoloških problema konačna dijagnoza i terapijski plan određuju nakon pregleda pacijenta.

Mnoga kožna oboljenja imaju hroničan ili povratan tok. Terapijom se promene mogu potpuno smiriti, ali predispozicija kože može ostati, pa se tegobe ponovo javljaju pod uticajem različitih faktora.

Cilj terapije zato nije samo smirivanje trenutnih promena već, kada je moguće, i održavanje kože stabilnom i smanjenje učestalosti novih pogoršanja.

Zavisi od oboljenja. Neka dermatološka stanja mogu se potpuno izlečiti, dok se kod drugih, kao što su rozacea, seboreični dermatitis ili atopijski dermatitis, najčešće govori o dugotrajnoj kontroli bolesti.

Periodi potpuno mirne kože mogu trajati dugo, ali se kod hroničnih stanja mogu smenjivati sa povremenim pogoršanjima. Pravilna terapija i odgovarajuća nega mogu značajno smanjiti njihovu učestalost i intenzitet.

Vreme potrebno za poboljšanje zavisi od dijagnoze, težine bolesti i vrste terapije. Kod nekih akutnih stanja rezultat se vidi brzo, dok je kod hroničnih problema, akni, pigmentacija ili promena na noktima potrebno više vremena.

Zbog toga terapiju ne treba procenjivati samo nakon nekoliko dana, osim kada dermatolog naglasi da se efekat očekuje brzo. Kontrolni pregled služi i tome da se proceni odgovor kože i terapija po potrebi prilagodi.

Da. Akne ne pripadaju samo pubertetu i mogu se prvi put pojaviti i kod odraslih osoba, posebno kod žena.

Na njihovu pojavu mogu uticati hormonske promene, genetika, određeni lekovi, kozmetički preparati i drugi faktori. Terapija odraslih akni zato se određuje individualno i ne mora biti ista kao terapija akni u adolescentnom periodu.

Fleke nakon akni i pravi ožiljci nisu isto i zahtevaju različit pristup. Površinske pigmentacije i crvenilo nakon akni mogu se vremenom značajno smanjiti, dok pravi ožiljci zahtevaju procenu njihove vrste i dubine.

U zavisnosti od nalaza mogu se koristiti hemijski pilinzi, microneedling i druge dermatološke procedure. Cilj tretmana je da ožiljci postanu manje izraženi i da se poboljšaju tekstura i izgled kože.

Mogu. Preagresivno čišćenje, često menjanje preparata, korišćenje velikog broja aktivnih sastojaka ili proizvoda koji nisu prilagođeni stanju kože mogu izazvati iritaciju i oštetiti kožnu barijeru.

Nega kože treba da bude prilagođena konkretnom problemu. Preparat koji odgovara jednoj osobi ne mora biti odgovarajući za drugu, čak ni kada imaju naizgled sličan tip kože.

Da. Jedna osoba može istovremeno imati više različitih dermatoloških problema, a njihove promene se ponekad mogu preklapati i izgledati veoma slično.

Upravo zato nije dobro svaku promenu automatski pripisivati već poznatoj dijagnozi. Ukoliko se izgled ili ponašanje promena promeni, potrebno je ponovo proceniti stanje kože.

Mogu, ali njihov značaj nije isti kod svakog oboljenja niti kod svakog pacijenta. Hormonske promene mogu uticati, između ostalog, na akne i lučenje sebuma, dok stres kod pojedinih osoba može doprineti pogoršanju određenih hroničnih kožnih bolesti.

Ipak, kožne probleme ne treba automatski pripisivati stresu ili hormonima bez odgovarajuće dijagnostike.

Pregled ne treba odlagati kada se promena brzo povećava ili značajno menja, spontano krvari, ne zarasta, postaje izrazito bolna ili kada se znaci infekcije brzo šire.

Takođe je potreban pregled kod naglo nastalih ili veoma izraženih promena na velikoj površini kože, naročito ako su praćene opštim simptomima.